Read Estetika komunikacije

Estetika komunikacije

Jean Caune

4.9/5 (15627 ratings)

Description:Izraz "estetika komunikacije”, koriscen tokom osamdesetih godina, odnosio se na umetnicke pojave koje su se u svojoj produkciji i difuziji koristile novim tehnickim dostignucima (fotografijom, digitalnim slikama, telekomunikacijskim mrezama, itd.). Estetika komunikacije, kako je Zan Kon zamislja, ima mnogo sire znacenje - ona se odnosi i na pristup umetnickim pojavama sa stanovista drustvenih odnosa i culno-opazajnih veza. Ova perspektiva u knjizi razvijena je s pogledom na teorijsku oblast koja je proistekla iz razlicitih pravaca razvoja nauka o komunikaciji. Prema Konu, stanoviste estetike komunikacije tek treba da se izgradi. Zadatak takve estetike komunikacije jeste da shvati, s jedne strane, drustvene procese koji predstavljaju ekspresivnost u komunikaciji (reklama, licni razvoj, zabava) i, s druge strane, pojave estetickog izrazavanja koje predstavljaju jednu od funkcija komunikacije (mediji, predstave, drustvene ceremonije).Kao prvi cilj ovog dela autor predlaze ponovnu parcijalnu evaluaciju same estetike. Termin estetika oznacava granu filozofije koja se bavi umetnoscu. Medjutim, esteticko iskustvo ne ogranicava se ni na koristenje umetnickog dela, niti na praksu umetnickog stvaralastva. Polje estetike prosirilo se u dve dimenzije. Na prvom mestu, ova oblast ne svodi se na iskustvo u dodiru sa predmetima priznatim kao predmeti koji imaju status umetnickog dela. Ona ukljucuje, u najmanju ruku, bar iskustva jezika izrazavanja koji ne teze produkciji dela (muzika, ples, pozoriste, video, itd.). Na drugom mestu, jedan deo umetnickog sveta 20. veka narucio je veze sa estetskim kvalitetima, utoliko sto neka dela sticu svoj legitimitet bez pozivanja na njihovu culno - opazajnu dimenziju, kao sto je slucaj, na primer, sa delima konceptualne umetnosti. Autor govori o posebnoj prirodi estetskog stava, o razlikama u odnosu na saznajni stav ili instrumentalno delovanje, o estetskom ponasanju kao zasebnoj formi iskustva. U prva tri poglavlja govori o odnosima izmedju culno-opazajnih pojava i funkcije znaka, pocevsi sa fenomenom izrazavanja. Culno - opazajna dimenzija drustvenog odnosa bice uvedena kroz prezentaciju podrucja estetike, kakva nam je ostavljena u nasledje kroz filozofiju, i to posebno od 18. veka.Drugi cilj dela sastoji se u prezentaciji teorija i koncepata komunikacije. Nauka o komunikaciji danas se nalazi na mestu uzajamnog priblizavanja izvesnog broja razlicitih disciplina: kulturne antropologije, sociologije, psihosociologije, lingvistike, estetike. Posto podseti na pitanja ekspresivne i komunikacione moci tela, autor u narednim poglavljima pokazuje sta teorije komunikacije mogu da nam kazu o fenomenima uticaja zasnovanih na delovanju reci i fenomenu iskazivanja.Treci cilj odnosi se na tradicionalno pitanje filozofije umetnosti: da li umetnost moze da saopstava i da komunicira? Umetnost se prosirila i na druge predmete, osim onih cije znacenje proizilazi iz njihove culno - opazajne pojavnosti. Sa Marselom Disanom i njegovim naslednicima umetnost je isto tako postala i ne-estetska (konceptualna umetnost i happening). U isto vreme, ona se ukljucila i u polje produkcije i difuzije koje zavisi od mreza, tehnika, protoka informacija. Da li to sto su pitanja publike, recepcije, umetnickog posredovanja postala odlucujuca, podrazumeva da je i komunikaciono glediste pozvano da intervenise u shvatanju umetnosti? Upravo tu komunikacionu dimenziju umetnosti autor obradjuje u dva poslednja poglavlja.Razvoj tehnika komunikacije, kao i njihovo povezivanje sa informatikom, doprineo je nastanku jedne nove vrste estetskog iskustva. Moguce je da taj prostor nece biti samo nova oblast saznanja, vec isto tako i nova vrsta prakse. "Drustvo komunikacije”, u kojem se sve poravnava u savremenosti i istovremenosti, tezi "deistorizaciji iskustva”. Estetsko iskustvo nema niceg zajednickog sa svodjenjem prozivljenog iskustva na emocije ili subjektivna osecanja, nista vise nego sa estetizacijom drustvenog zivota. Ono sto se cini da jednostavno proistice iz jednog osobenog pogleda na drustvene pojave, mozda je zapravo klica posebne vrste odnosa izmedju pojedinca i drustva. Tako u osmisljavanju postmodernosti jedno od stanovista moze da pociva na estetskom iskustvu kao izvanrednoj prilici autenticnog iskustva.We have made it easy for you to find a PDF Ebooks without any digging. And by having access to our ebooks online or by storing it on your computer, you have convenient answers with Estetika komunikacije. To get started finding Estetika komunikacije, you are right to find our website which has a comprehensive collection of manuals listed.
Our library is the biggest of these that have literally hundreds of thousands of different products represented.

Pages: 127

Format: PDF, EPUB & Kindle Edition

Publisher: Clio

Release: 2001

ISBN

Description: Izraz "estetika komunikacije”, koriscen tokom osamdesetih godina, odnosio se na umetnicke pojave koje su se u svojoj produkciji i difuziji koristile novim tehnickim dostignucima (fotografijom, digitalnim slikama, telekomunikacijskim mrezama, itd.). Estetika komunikacije, kako je Zan Kon zamislja, ima mnogo sire znacenje - ona se odnosi i na pristup umetnickim pojavama sa stanovista drustvenih odnosa i culno-opazajnih veza. Ova perspektiva u knjizi razvijena je s pogledom na teorijsku oblast koja je proistekla iz razlicitih pravaca razvoja nauka o komunikaciji. Prema Konu, stanoviste estetike komunikacije tek treba da se izgradi. Zadatak takve estetike komunikacije jeste da shvati, s jedne strane, drustvene procese koji predstavljaju ekspresivnost u komunikaciji (reklama, licni razvoj, zabava) i, s druge strane, pojave estetickog izrazavanja koje predstavljaju jednu od funkcija komunikacije (mediji, predstave, drustvene ceremonije).Kao prvi cilj ovog dela autor predlaze ponovnu parcijalnu evaluaciju same estetike. Termin estetika oznacava granu filozofije koja se bavi umetnoscu. Medjutim, esteticko iskustvo ne ogranicava se ni na koristenje umetnickog dela, niti na praksu umetnickog stvaralastva. Polje estetike prosirilo se u dve dimenzije. Na prvom mestu, ova oblast ne svodi se na iskustvo u dodiru sa predmetima priznatim kao predmeti koji imaju status umetnickog dela. Ona ukljucuje, u najmanju ruku, bar iskustva jezika izrazavanja koji ne teze produkciji dela (muzika, ples, pozoriste, video, itd.). Na drugom mestu, jedan deo umetnickog sveta 20. veka narucio je veze sa estetskim kvalitetima, utoliko sto neka dela sticu svoj legitimitet bez pozivanja na njihovu culno - opazajnu dimenziju, kao sto je slucaj, na primer, sa delima konceptualne umetnosti. Autor govori o posebnoj prirodi estetskog stava, o razlikama u odnosu na saznajni stav ili instrumentalno delovanje, o estetskom ponasanju kao zasebnoj formi iskustva. U prva tri poglavlja govori o odnosima izmedju culno-opazajnih pojava i funkcije znaka, pocevsi sa fenomenom izrazavanja. Culno - opazajna dimenzija drustvenog odnosa bice uvedena kroz prezentaciju podrucja estetike, kakva nam je ostavljena u nasledje kroz filozofiju, i to posebno od 18. veka.Drugi cilj dela sastoji se u prezentaciji teorija i koncepata komunikacije. Nauka o komunikaciji danas se nalazi na mestu uzajamnog priblizavanja izvesnog broja razlicitih disciplina: kulturne antropologije, sociologije, psihosociologije, lingvistike, estetike. Posto podseti na pitanja ekspresivne i komunikacione moci tela, autor u narednim poglavljima pokazuje sta teorije komunikacije mogu da nam kazu o fenomenima uticaja zasnovanih na delovanju reci i fenomenu iskazivanja.Treci cilj odnosi se na tradicionalno pitanje filozofije umetnosti: da li umetnost moze da saopstava i da komunicira? Umetnost se prosirila i na druge predmete, osim onih cije znacenje proizilazi iz njihove culno - opazajne pojavnosti. Sa Marselom Disanom i njegovim naslednicima umetnost je isto tako postala i ne-estetska (konceptualna umetnost i happening). U isto vreme, ona se ukljucila i u polje produkcije i difuzije koje zavisi od mreza, tehnika, protoka informacija. Da li to sto su pitanja publike, recepcije, umetnickog posredovanja postala odlucujuca, podrazumeva da je i komunikaciono glediste pozvano da intervenise u shvatanju umetnosti? Upravo tu komunikacionu dimenziju umetnosti autor obradjuje u dva poslednja poglavlja.Razvoj tehnika komunikacije, kao i njihovo povezivanje sa informatikom, doprineo je nastanku jedne nove vrste estetskog iskustva. Moguce je da taj prostor nece biti samo nova oblast saznanja, vec isto tako i nova vrsta prakse. "Drustvo komunikacije”, u kojem se sve poravnava u savremenosti i istovremenosti, tezi "deistorizaciji iskustva”. Estetsko iskustvo nema niceg zajednickog sa svodjenjem prozivljenog iskustva na emocije ili subjektivna osecanja, nista vise nego sa estetizacijom drustvenog zivota. Ono sto se cini da jednostavno proistice iz jednog osobenog pogleda na drustvene pojave, mozda je zapravo klica posebne vrste odnosa izmedju pojedinca i drustva. Tako u osmisljavanju postmodernosti jedno od stanovista moze da pociva na estetskom iskustvu kao izvanrednoj prilici autenticnog iskustva.We have made it easy for you to find a PDF Ebooks without any digging. And by having access to our ebooks online or by storing it on your computer, you have convenient answers with Estetika komunikacije. To get started finding Estetika komunikacije, you are right to find our website which has a comprehensive collection of manuals listed.
Our library is the biggest of these that have literally hundreds of thousands of different products represented.

Special Offer | $0.00

Special Offer! | $0.00

Estetika komunikacije

Estetika komunikacije

More Books

Culture et communication : Convergences théoriques et lieux de médiation

Culture et communication : Convergences théoriques et lieux de médiation

La démocratisation culturelle : Une médiation à bout de souffle

La démocratisation culturelle : Une médiation à bout de souffle

La médiation culturelle: Expérience esthétique et construction du Vivre-ensemble

La médiation culturelle: Expérience esthétique et construction du Vivre-ensemble

La Médiation culturelle : Le sens des mots et l'essence des pratiques

La Médiation culturelle : Le sens des mots et l'essence des pratiques

POUR DES HUMANITES CONTEMPORAINES

POUR DES HUMANITES CONTEMPORAINES

Le Galuchat

Le Galuchat

Cultura e Comunicação (Em Portuguese do Brasil)

Cultura e Comunicação (Em Portuguese do Brasil)

Faire théâtre de tout: Espace, temps et place du spectateur

Faire théâtre de tout: Espace, temps et place du spectateur

Walter Benjamin : une pensée juive: Entre Moscou et Jérusalem

Walter Benjamin : une pensée juive: Entre Moscou et Jérusalem