Description:Контекст се најчешће узима као арбитраран и недовољнодефинисан појам. Поставља се питање да ли је уопште појам? Ако говоримо о тексту, филму, уметничком раду..., контекст је нешто што долази споља, што је придодато и самимтим нема везе са суштином поменутих уметничких форми.Овакво схватање контекста веома дуго опстаје, пре свега,зато што одговара, нама блиској, дуалној матрици мишљењаи хијерархијски оријентисаним вредносним критеријумимапо којима оно унутрашње има везе са суштином, па је самимтим важније, док је све спољашње – мање битно, случајно иниже по важности.Суштина претпоставља унапред дато значење или смисао,а на нама као читаоцу или посматрачу је да је откријемо.То „унапред дато” истовремено урачунава непроменљиво,универзално, аутономно, што су све конвенционалне претпоставке у супротности са начином на који данас мислимо,радимо, једном речју, живимо. Са трансформацијом чврстогкапитала у флуидни, трајности у тренутачност и пребацивањем тежишта са просторне на временску димензију у различитим регистрима друштвеног деловања дошло је и до трансформације вредносних категорија у конзумерску културу укојем су све вредности потрошачке – променљиве, пропадљиве и у сталном процесу промене. Наравно, томе можемоприписати негативне конотације или ламентирати над прошлим, што нас опет враћа на хијерархијско вредновање идуалну матрицу (добро-лоше, црно-бело…) или се суочитис променама и пронаћи нове алате за њихово разумевање.Чини се да проблематизовање контекста на нови и нетрадиционални начин јесте једна од могућих алатки за другачије промишљање у складу са свим поменутим променама које убрзање, пропадљивост и променљивост имају каозаједнички именитељ. Ако говоримо о уметничком раду(књизи, тексту, филму, позоришној представи...) претпоставка његовог функционисања је контекст као тренутнипресек различитих линија сила унутар којег се конституишезначење/смисао. У неком другом контексту то није нужноисто: мења се и изнова конституише у зависности од другихконтекстуалних кретања.То се можда понајбоље види у савременим визуелним уметностима. Ако пођемо од конвенционалног схватања да јеуметничко дело нешто што је особено и има извор у својојунутрашњој логици као и претпоставке да уметност поседује сопствена средства (медије, технике, поступке, материјале...) и поље истраживања (уметничко), видећемо да то,у великој мери, одудара од „стања ствари на терену”. У савременој уметности је, најчешће, једино „опипљиво” уметничко својство управо контекст који одређени предмет, догађај, процес, снимак, текст или цртеж чини уметничким.Уметнички рад из свог трансцендентног – дефинисаног каоузрок, нужност, унутрашњи разлог, „свет за себе” – улазиу иманенцију – овде и сада, а његово значење мења се устално променљивом контексту.То је, истовремено, разлог зашто је контекст сложен, али итеоријски занимљив, и то не само у савременој уметности,већ и у промишљању многих других феномена, што се можевидети у приложеним текстовима који су се на директан илииндиректан начин бавили питањем контекста: проблематизовањем појма кризе као перманентног стања у савременомпознокапиталистичком контексту (Јован Чекић); заменомконцепта уметничког дела уметничким диспозитивом којије у сагласју са отвореним, променљивим, процесуалними контекстуалним начином функционисања нових медијаи савремене уметности (Мишко Шуваковић); упоредноманализом есенцијалистичких и антиесенцијалистичких иликонтекстуалних одређења појма уметности (Милан Радовановић); указивањем на развој књиге у дигиталном друштвеном контексту и оспоравањем конвенционалног схватањакњиге као статичног медија (Љубомир Маширевић); преиспитивањем културалног контекста и културе као контекста(Иван Миленковић); повезивањем Ничеовог схватања генеалогије и контекста (Милица Рашић); анализом филма Подземље Емира Кустурице као „поља сила” у којем се укрштају најразличитије контекстуалне референце: од историје Југославије до историје југословенског филма (Саша Милић);и разматрањем контекстуалних уметничких пракси крозстудије случаја: на примеру рада Цимер Александра Јестровића Јамездина (Маида Груден и Мара Прохаска Марковић)и рада 100 погледа на укијо-е Мухамеда Кафеџића Мухе(Срђан Тунић) као и другачијим читањем архитектуре, некао чисто уметничког објекта, већ у релацији са контекстом на примеру архитектонског пројекта „Галисијски градкултуре” Питера Ајзенмана (Жељка Пјешивац). Сматрамода су ови текстови допринели разноврсности и донели занимљиве и провокативне погледе за другачије разумевањеконтекста.We have made it easy for you to find a PDF Ebooks without any digging. And by having access to our ebooks online or by storing it on your computer, you have convenient answers with Kultura br. 147, 2015: Kontekst u umetnosti i medijima. To get started finding Kultura br. 147, 2015: Kontekst u umetnosti i medijima, you are right to find our website which has a comprehensive collection of manuals listed. Our library is the biggest of these that have literally hundreds of thousands of different products represented.
Pages
327
Format
PDF, EPUB & Kindle Edition
Publisher
Zavod za prioučavanje kulturnog razvitka
Release
2015
ISBN
Kultura br. 147, 2015: Kontekst u umetnosti i medijima
Description: Контекст се најчешће узима као арбитраран и недовољнодефинисан појам. Поставља се питање да ли је уопште појам? Ако говоримо о тексту, филму, уметничком раду..., контекст је нешто што долази споља, што је придодато и самимтим нема везе са суштином поменутих уметничких форми.Овакво схватање контекста веома дуго опстаје, пре свега,зато што одговара, нама блиској, дуалној матрици мишљењаи хијерархијски оријентисаним вредносним критеријумимапо којима оно унутрашње има везе са суштином, па је самимтим важније, док је све спољашње – мање битно, случајно иниже по важности.Суштина претпоставља унапред дато значење или смисао,а на нама као читаоцу или посматрачу је да је откријемо.То „унапред дато” истовремено урачунава непроменљиво,универзално, аутономно, што су све конвенционалне претпоставке у супротности са начином на који данас мислимо,радимо, једном речју, живимо. Са трансформацијом чврстогкапитала у флуидни, трајности у тренутачност и пребацивањем тежишта са просторне на временску димензију у различитим регистрима друштвеног деловања дошло је и до трансформације вредносних категорија у конзумерску културу укојем су све вредности потрошачке – променљиве, пропадљиве и у сталном процесу промене. Наравно, томе можемоприписати негативне конотације или ламентирати над прошлим, што нас опет враћа на хијерархијско вредновање идуалну матрицу (добро-лоше, црно-бело…) или се суочитис променама и пронаћи нове алате за њихово разумевање.Чини се да проблематизовање контекста на нови и нетрадиционални начин јесте једна од могућих алатки за другачије промишљање у складу са свим поменутим променама које убрзање, пропадљивост и променљивост имају каозаједнички именитељ. Ако говоримо о уметничком раду(књизи, тексту, филму, позоришној представи...) претпоставка његовог функционисања је контекст као тренутнипресек различитих линија сила унутар којег се конституишезначење/смисао. У неком другом контексту то није нужноисто: мења се и изнова конституише у зависности од другихконтекстуалних кретања.То се можда понајбоље види у савременим визуелним уметностима. Ако пођемо од конвенционалног схватања да јеуметничко дело нешто што је особено и има извор у својојунутрашњој логици као и претпоставке да уметност поседује сопствена средства (медије, технике, поступке, материјале...) и поље истраживања (уметничко), видећемо да то,у великој мери, одудара од „стања ствари на терену”. У савременој уметности је, најчешће, једино „опипљиво” уметничко својство управо контекст који одређени предмет, догађај, процес, снимак, текст или цртеж чини уметничким.Уметнички рад из свог трансцендентног – дефинисаног каоузрок, нужност, унутрашњи разлог, „свет за себе” – улазиу иманенцију – овде и сада, а његово значење мења се устално променљивом контексту.То је, истовремено, разлог зашто је контекст сложен, али итеоријски занимљив, и то не само у савременој уметности,већ и у промишљању многих других феномена, што се можевидети у приложеним текстовима који су се на директан илииндиректан начин бавили питањем контекста: проблематизовањем појма кризе као перманентног стања у савременомпознокапиталистичком контексту (Јован Чекић); заменомконцепта уметничког дела уметничким диспозитивом којије у сагласју са отвореним, променљивим, процесуалними контекстуалним начином функционисања нових медијаи савремене уметности (Мишко Шуваковић); упоредноманализом есенцијалистичких и антиесенцијалистичких иликонтекстуалних одређења појма уметности (Милан Радовановић); указивањем на развој књиге у дигиталном друштвеном контексту и оспоравањем конвенционалног схватањакњиге као статичног медија (Љубомир Маширевић); преиспитивањем културалног контекста и културе као контекста(Иван Миленковић); повезивањем Ничеовог схватања генеалогије и контекста (Милица Рашић); анализом филма Подземље Емира Кустурице као „поља сила” у којем се укрштају најразличитије контекстуалне референце: од историје Југославије до историје југословенског филма (Саша Милић);и разматрањем контекстуалних уметничких пракси крозстудије случаја: на примеру рада Цимер Александра Јестровића Јамездина (Маида Груден и Мара Прохаска Марковић)и рада 100 погледа на укијо-е Мухамеда Кафеџића Мухе(Срђан Тунић) као и другачијим читањем архитектуре, некао чисто уметничког објекта, већ у релацији са контекстом на примеру архитектонског пројекта „Галисијски градкултуре” Питера Ајзенмана (Жељка Пјешивац). Сматрамода су ови текстови допринели разноврсности и донели занимљиве и провокативне погледе за другачије разумевањеконтекста.We have made it easy for you to find a PDF Ebooks without any digging. And by having access to our ebooks online or by storing it on your computer, you have convenient answers with Kultura br. 147, 2015: Kontekst u umetnosti i medijima. To get started finding Kultura br. 147, 2015: Kontekst u umetnosti i medijima, you are right to find our website which has a comprehensive collection of manuals listed. Our library is the biggest of these that have literally hundreds of thousands of different products represented.